Историјски развој хемије

      Хемија  као и све друге природне науке постоји од када постоји и сам човек Настанак хемије се може пратитиод опажања феномена горења који је довео до појаве металургије – вештине и науке о добијању метала из руда. Хемијом су се бавили и грчки филозофи Леукип, Демокрит, Аристотел… Многи цењени људи из тог периода су веровали да постоји начин претварања јефтинијих метала у злато, што доводи до појаве алхемије .

    

            Алхемичарска лабораторија

Неки сматрају средњовековне муслимане за прве хемичаре ( Гебер, ал-Кинди, ал-Рази, Абу Рајхан ал-Бируни). Допринос индијских алхемичара и металурга је такође значајан. У Европи се појава хемије везује за појаву куге и све већег броја болести биљака , па је хемија коришћена у лековите сврхе. У то време утицај филозофа Бекона и Декарта био је огроман а приписује им се довођење научне револуције. Научна револуција у хемији почела је са Робертом Бојлом (1627-1691), који је добио једначину познату као Бојлов закон о особинама гасовитих тела.

     Модерна хемија је настала  Лавоазјеовим (1743-1794) открићем Закона о одржању маса (1783), Прустовим открићем Закона сталних масених односа (1799) и модерном атомском теоријом Џона Далтона (око 1800). Закон о одржању маса и теорија сагоревања су реформулисали хемију. Лавоазје је објаснио да је сагоревање  у ствари реакција са кисеоником  и развио је нови систем хемијске номеклатуре. Такође је превео архаични и технички језик хемије у нешто што су могле да разумеју необразоване масе, што је повећало интересовање јавности за хемијом. Због свих тих доприноса, Антоан Лавоазје се сматра оцем модерне хемије. Касније откриће Фридриха Велера да се многе супстанце које се налазе у природи могу добити у лабораторији је помогло даљем развоју хемије.

     Откриће хемијских елемената је имало дугу историју још од времена алхемије, а кулминирало се стварањем периодноог система елемената који је начинио Дмитриј Иванович Мендељејев и каснијим открићем неких синтетичких елемената.

    Открића у хемији су изванредно допринела развоју модерне цивилизације. Један од најважнијих проналазака 20. века је вештачка фиксација азота (синтеза амонијака Нобелова награда за хемију 1918, Фирц Хабер и 1931. Карл Бош) из које је израсла модерна индустрија вештачких ђубрива. Друга важна открића везана су за молекулске основе живота где је хемија успела да продре дубоко у молекулске механизме биохемијских процеса и трансфер генетичких информација у живим  системима.

     Данас је хемија заступљена у свим сферама живота, а развој хемије доприноси развоју многих других природних наука….

Advertisements
Овај унос је објављен под Опште. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s