Познати хемичари

Историја хемије а и савремено доба одликују се великим бројем научника који су заслужни за бројна открића. Већина тих научника имала је успеха не само у хемији него и у сродним научним дисциплинама.

Развој хемијске мисли, експеримената и значајних открића почео је давно,  још са појавом првих теразија које је сам конструисао и користио за своја мерења француски хемичар Антоан Лавоазје (Antoine Laurent de Lavoisier, 1743 – 1794) . Лавоазје је отац модерне Example alt textхемије, творац Закона о одржању масе, утврдио је састав ваздуха, као и да се вода састоји од водоника и кисеоника. Открио је кисеоник 1778.године и описао његову улогу у дисању и сагоревању. Убијен је на гиљотини јер је проглашен непријатељем републике Француске. У тренутку када су људи наздарвљали његовој смрти неко је рекао: „Био је довољан тренутак да падне та глава, а требаће 100година да се роди слична“.

Хемфри Дејви ( sir Humphry Davy, 1778-1829) је британски хемичар који је доказао да кисеоникExample alt text није обавезни састојак киселина што је побило Лавоазјеову теорију да се киселине састављене из кисеоника. Дејви је доказао да је водоник замењиви део киселине и ако се замени металом из базе добијају се соли; ова његова теорија је касније потврђена Бронстед-Лоријевом теоријом киселина и база. Користио је гвожђе на броду  а то је први пример катодне заштите. Након смрти, његов рад наставља Мајкл Фарадеј а неки сматрају да је Фарадеј Дејвијево највеће откриће.

Datoteka:SS-dalton.jpg

Џон Далтон (John Dalton, 1766-1844)  је енглески хемичар, творац атомске теорије 1803. год; увео је појам релативне атомске масе, а такође је проучавао и слепило за боје (далтонизам).

    

Луј Пастер (Louis Pasteur, 1822-1895)је француски хемичар и биолог. Његово прво истражDatoteka:Louis Pasteur.jpgивање односило се на оптичка својства винске киселине па се сматра творцем стереохемије. Бавио се проблемима алкохолне и млечне  ферментације;  творац је поступка стерилизације који је по њему назван пастеризација; изоловао је узрочника антракса и открио вакцину против беснила. Био је уверени пацифиста и патриота па је након пруског бомбардовања Париза затражио да се његово име избрише са списка почасних доктора Универзитета у Бону.

Алфред Нобел ( Alfred Bernhard Nobel, 1833 – 1896)  је шведски хемичар који је проучавао експлозивне елементе и  једињења, нарочито нитроглицерин и на основу овог једињења 1867.године је изумео и патентирао динамит.  Елемент са редним бројем 102 носи по њему име Нобелијум.

Дмитриј Иванович Мендељејев (Дмитрий Иванович Менделеев, 1834 -1907) руски хемичар, творац периодног система елемената. Открио је да хемијски елементи показују особину периодичности када се поређају по растућим атомским масама а тај закон му је омогућио да елементе поређа у периодни систем по растућим релативним атомским масама и да на тај начин предвиди места за тада још неоткривене хемијске елементе.

Виљам Ремзи (William Ramsay, 1852 –1916) је шкотски хемичар који је 1904.године добио нобелову награду за откриће племенитих гасова. Радио је и на  пољу физичке хемије и проучавао азотне оксиде.

Пјер Кири (Рierre Curie, 1859 – 1906) је француски физичар и хемичар а проучавао је магнетне појаве , заједно са својом супругом Маријом добио је 1898. Нобелову награду за откриће радиоактивних елемената радијума и полонијума.

Example alt textМарија Склодовска Кири (Maria Skłodowska-Curie, 1867 – 1934) је хемичарка и физичарка пољског порекла. Двострука је добитница Нобелове награде 1903.године з а физику и 1911.године за хемију. Под њеним личним надзором вршена су прва лечења карцинома помоћу радиоактивности. Зачетник је нове гране – радиохемије.

Ернест Радерфорд ( Ernest Rutherford, 1871-1937)  је британски хемичар а сматра се оцем нуклеарне физике. Први је указао на то да је атом састављен из позитивног језгра  око кога круже негативне честице-електрони. Први је употребио назив протон за позитивно наелектрисану честицу. Први је извео трансмутацију једног атома у други , бомбардујући азот алфа-честицама, што се сматра првом нуклеарном реакцијом.

Mihailo_RaskovicМихаило Рашковић (1827-1872) је први професор хемије на београдском Лицеју, претечи Београдског универзитета.  Михаило Рашковић је 1853. почео да предаје неорганску  и органску хемију и хемијску технологију и да држи вежбе у хемијској лабораторији коју је исте године основао. Михаило Рашковић се заједно са Симом Лозанићем и Марком Леком убраја у најзначајнија имена хемијске науке у Србији, у периоду пре оснивања Београдског универзитета 1905.После његове смрти, 1872.године, на месту професора хемије наследио га је Сима Лозанић.

Sima_lozanicСима Лозанић (1847-1935) је одржавао наставу из хемије на нивоу већине европских универзитета, организовао добро опремљену лабораторију и библиотеку, дао прве универзитетске уџбенике из хемије. Написао је више уџбеника из разних области хемије: неорганске, органске, аналитичке хемије као и из хемијске технологије. Тако на пример, Лозанићев уџбеник из неорганске хемије је био први европски универзитетски уџбеник у коме се помиње Мендељејевљев периодни систем елемената и један од првих који садржи поглавље из  термохемије.  Бавио се научним и стручним радом из скоро свих области хемије; трајне вредности су радови из електросинтезе, у којима је испитивао реакције CO и CO2 са другим супстанцама под дејством тихог електричног пражњења. Објавио је преко 200 научних радова из примењене и експерименталне хемије.

Marko_t_lekoМарко Леко (1853-1932) је објавио  52 рада претежно из органске и аналитичке хемије.. Својом докторском тезом и с неколико радова који су из ње следили, под менторством Виктора Мајера, Леко је решио један од тада актуелних проблема: да ли амонијум-хлорид (нишадор) и њему слична једињења припадају једињењима петовалентног азота, NH4Cl, или молекулским једињењима, NH3·HCl. Његов рад у аналитичкој хемији кретао се у два правца: истраживање природног богатства земље (минералних вода, пијаћих вода и руда) и усавршавање и проналажење нових аналитичких метода.Бавио се испитивањем бања и  лековитих извора итд.

Фредерик СангерФредерик Сангер (Frederick Sanger, рођен 1918) британски биохемичар. Сангер је једини научник који је добио две Нобелове награде за хемију за  рад на истраживању секвенци протеина  у инсулину 1958. и  за истраживање структуре молекула ДНК 1980.године.

   Павле СавићПавле Савић (1909-1994) је био српски  физичар и хемичар, који је светски реноме стекао када је са Иреном Жолио Кири 1937. и 1938. открио изотопе познатих елемената бомбардовањем  атома урана спорим неутронима. Павле Савић се као први директор сматра оснивачем Института „Винча“ који је тада зван Институт „Борис Кидрич“. Био је дугогодишњи шеф Катедре за физичку хемију Природно-математичког факултета у Беоргаду .Од 1971-1981. године је био председник Српске академије наука и уметности.

Advertisements
Овај унос је објављен под Опште. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s