Врсте хемијских супстанци

      Хемија је природна наука па самим тим проучава природу, т.ј. проучава хемијске супстанце и хемијске појаве које се дешавају у природи. Све што се налази у природи чини материју. Материја се не може уништити нити ни из чега створити већ само може прелазити из једног облика у други. Облици материје које проучавају природне науке су супстанца и физичко поље. Хемија проучава супстанцу а физика физичко поље.

     Супстанца је облик материје која има масу, заузима простор и има  карактеристична својства. Све супстанце се међусобно разликују по својим физичким и хемијским особинама. Физичке особине су својства супстанци које можемо опазити помоћу својих чула или их можемо измерити мерним инструментима (боја, мирис, укус, агр.стање, електрична проводљивост, температура кључања, температура топљења идр.). Хемијске особине супстанце показују приликом хемијских реакција (запаљивост, склоност ка рђању, реактивност у односу на другу хемијску супстанцу).На основу састава супстанце могу бити чисте (хемијски елементи и једињења)  и смеше. Чисте супстанце имају сталан састав и не садрже примесе других супстанци, њихов састав је исти у свим њиховим деловима и не мења се осим када се подвргну хемијским променама. У чисте супстанце спадају просте (хемијски елементи) и сложене супстанце (хемијска једињења).

    Хемијски елементи су просте супстанце које садрже атоме једне исте врсте хемијског елемента и хемијским реакцијама се не могу разложити на простије супстанце. Хемијски елементи се обележавају хемијским симболима који потичу од латинског назива хемијског елемента. За симбол хемијског елемента узима се прво слово његовог назива на латинском  и како неколико елемената има назив који почиње истим словом у већини симбола постоји још једно карактеристично слово из назива. Симбол се пише великим латиничним словом и ако постоји друго слово оно се пише мало (H, He, Li, Be, B, S, N, O, F, Ne…) Данас постоје симболи за 116 хемијских елемената.

      Хемијска једињења су сложене чисте супстанце састављене из више  хемијских елемената . Једињења се могу хемијским реакцијама разложити на простије супстанце (нпр. вода H2O се може резлагањем помоћу електричне струје разложити на водоник и кисеоник, а загревањем водоник пероксида(H2O2) могу настати вода и кисеоник) . Свако хемијско једињење има тачно одређен и сталан хемијски састав без обзира на начин настанка. Једињења могу бити неорганска и органска. Хемијска једињења се  представљају хемијским формулама. Хемијска формула је скуп симбола који симболизују хемијске елементе који улазе у састав датог једињења. Хемијска формула или молекулска формула је формула која показује врсту и број атома који чине неки молекул.   нпр. молекул хемијског једињења воде састављен је од два атома водоника и једног атома кисеоника, па је молекулска формула воде H2O. Поред тога, молекулске формуле, на основу познатих атомских тежина  и валентности, показују однос маса атома који изграђују једињења (у овом случају 18грама воде састоји се од 2 грама водоника и 16 грама кисеоника). Молекулске формуле не показују унутрашњу структуру молекула па се зато, нарочито у органској хемији, примењују  рационалне и структурне формуле. Рационалним формулама се, у ствари, скраћеним начином показује како су повезани атоми у молекулу нпр. молекулска формула етил-алкохола је C2H6O, док ће његова рационална формула бити C2H5OH. Структурне хемијске формуле показују, поред квалитативног и квантитативног састава молекула једног хемијског једињења, још и начин на који су атоми и  атомске групе у молекулима међусобно повезани. Структурна формула етил-алкохола изгледа овако:

Етанол.png

Примери једињења: вода H2O, киселине (HCl, HNO3, H2SO4, H3PO4….), базе ( NaOH, KOH, Ca(OH)2……), соли (NaCl, CaCO3….), оксиди (CaO, CO, CO2….) , алкохоли (C2H5OH, CH3OH….)итд.

         Смеше су супстанце произвољног састава и садрже 2 или више различитих чистих  супстанции. Пошто смеше имају произвољан састав не могу се представљати хемијским формулама. Смеше могу бити хомогене и хетерогене. Хомогене смеше имају исти састав у свим својим деловима и састојци таквих смеша се не могу разликовати голим оком нити обичним микроскопом (нпр. крв: под микроскопом се види да крв сачињава безбојна течност са суспендованим честицама. Сличан је случај и са млеком.  Праве хомогене смеше (јер се хетерогеност не може доказати) су и  неки водени  раствори  шећера или  соли ). Састојци у смеши се раздвајају коришћењем физичких промена  супстанци. При томе се могу користити различита  физичка својства, као што су  магнетизам, специфична тежина,  (не)растворљивост  у одговарајућим растварачима, а методе раздвајања : испаравање, дестилација, декантовање, цеђење, ликвација, дифузија, флотација итд. Примери смеша: ваздух, раствори, гвожђе и сумпор…..

лимунада је смеша 🙂

Advertisements
Овај унос је објављен под Ученици. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s