Структура атома

Атом је основна структурна јединица материје. То је најмања честица хемијског елементаи и једна врста атома одговара једном хемијском елементу.
Атом се састоји од :
– атомског језгра
– омотача
У атомском језгру се налазе протони- позитивно наелектрисане честице и неутрони-неутралне честице. Протони и неутрони се једним именом називају нуклеони и они дају масу атому.
У омотачу се налазе електрони-негативно наелектрисане честице. Омотач је изграђен од енергетских нивоа који се деле на поднивое а у њима се налази одређен број атомских орбитала у којима су смештени електрони .
Број протона и електрона у атому је једнак и њихова количина наелектрисања је једнака али супротног предзнака и због тога је атом неутралан.
Сваки атом карактеришу два броја, то су редни или атомски број и масени број.
Редни број- Z означава број протона или електрона Z=N(p)=N(e)
Масени број- А означава збир протона и неутрона у језгру A = N(p)+N(n)

Развој модела атома

•“чврсте лопте” (440 BC-1904 АC), Леукип и Демокрит

•“пудинг са шљивама” (1904-1911) – Томсон

•“нуклеарни модел” (1911-1913) , Радефорд

•“планетарни-орбитални” (1913-1930), Бор

“модел електронских облака” (1926-данас)

Боров планетарни модел атома

Боров модел атома представља атом са малим позитивно наелектрисаним језгром око којег се електрони крећу у кружним орбитама слично кретању планета око Сунца. Дакле, по Боровом моделу атом је сличан планетарном систему с том разликом што привлачна сила потиче од електростатичке интеракције а не од гравитације. Главни успех модела, који је предложио Нилс Бор 1913. године, је објашњење Ридбергове формуле за спектралне емисионе линије атомског водоника. Ридбергова формула је експериментално од раније била позната али је тек Боровим моделом била квантитативно теоријски објашњена и повезана са основним особинама атома. Планетарни модел атома наилазио је на бројне потешкоће у погледу објашњења стабилности атома и природе атомских спектара. На пример, према класичним законима електродинамике, наелектрисање у кружној путањи мора да емитује  електромагнетно зрачење губећи при томе енергију. Тако би и електрон у кружној орбити око језгра требало непрекидно да емитује зрачење. При томе би због губитка енергије његова путања требало да буде спирални пад у атомско језгро, а емитовано зрачење континуално, јер се енергија емитера непрекидно смањује. Међутим још крајем 19. века у бројним експериментима са електричним пражњењем у разређеним гасовима, показано је да атоми емитују зрачење на дискретним, добро дефинисаним фреквенцијама.

Квантна механика је фундаментална грана теоријске физике. Квантна механика представља један од стубова савремене физике. Израз квант (од латинског quantum (множина quanta) = количина, мноштво, свота, износ, део) односи се на дискретне јединице које теорија приписује извесним физичким величинама као што су енергија и  момент импулса (угаони момент) атома. Откриће да таласи могу да се простиру као честице, у малим енергијским пакетима који се називају кванти довело је до појаве нове гране физике која се бави атомским и субатомским системима а коју данас називамо Квантна механика. Темеље квантној механици положили су у првој половини двадесетог века Вернер хајзенберг, Макс Планк, Луј де Број, Нилс Бор, Ервин Шредигер, Макс Борн, Џон фон Нојман, Пол Дирак, алберт Ајнштајн, Волфганг Паули и други познати физичари 20. века. Неки базични аспекти квантне механике још увек се активно изучавају.

Квантна механика је у почетку развијена да би се објаснио атом, посебно спектар светлости који су емитовали различите врсте атома. Квантна теорија атома је извела објашњење за останак електрона у својој орбити, што није могло бити објашњено  Њутновим законима кретања и класичним електромагнетизмом.

Квантно-механички модел атома

Advertisements
Овај унос је објављен под Ученици. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s